Šta je aneurizma, koji su simptomi i kako se liječi, objasnio je doktor Marko Dragaš sa Klinike za vaskularnu hirurgiju KCS.
Šta je aneurizmatska bolest, kako može da se zakomplikuje i kako je moguće da godinama, pa čak i decenijama ne daje simptome sve dok život ne dovede u opasnost? Na sva ova pitanja odgovore je u Jutarnjem programu dao doc. Marko Dragaš sa Klinike za vaskularnu i endovaskularnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije.
Aneurizma je proširenje krvnog suda koje može godinama opstati u organizmu, najčešće u grudima ili stomaku. Posebno je opasno jer ne daje simptome sve dok ne dođe u kritično stanje, objasnio je doktor.
“Aneurizma je lokalizovano proširenje krvnog suda za više od 50 odsto od uobičajenog dijametra. Ako je uobičajeno prečnik dva centimetra, kada naraste do tri, tada dolazi do aneurizme. Može da nastane na bilo kom krvnom sudu ali je najčešće na glavnom, na aorti koja ide iz srca u grudni koš i stomak i ishranjuje krvlju sve organe u organizmu. Aneurizme aorte su i posebno opasne, mogu i da se komplikuju na više načina a najteža moguća je pucanje, odnosno ruptura koja dovodi do strašnog unutrašnjeg krvarenja pa i smrti ako se ne reaguje”, rekao je doc. dr Dragaš.
Šta dovodi do proširenja krvnih sudova?
“Patogeneza bolesti, odnosno način je dosta složen. Prepliću se genetika, predispozicije, urođeni poremećaji vezivnog tkiva, kada je poremećaj nasledan onda u vrlo mladom dobu pacijenti dobiju proširenja. Tu su i faktori sredine, uobičajeni za kardiovaskularna oboljenja – ateroskleroza, visok pritisak i pušenje”, rekao je on.
Može li ishrana da bude faktor?
“Utiče na aneurizmatske bolesti isto koliko i na ostala oboljenja krvnih sudova, sve što utiče na aterosklerozu svakako utiče i na progresiju aneurizme. Apsolutno povedite računa o ishrani”, rekao je on.
Koji su simptomi aneurizme?
“Vrlo je podmukla bolest, dugi niz hodina ili decenija može da raste u stomaku ili grudnom košu, a da ne da nikakve simptome sve do katastrofalne komplikacije. Tada nastaju potpuna tromboza, ishemija ruke ili noge ili pucanje. U asimptomatskoj fazi je najvažniji preventivni pregled, ova bolest pogađa muškarce četiri do pet puta češće nego žene, pol je odmah rizik. I godine su faktor, ako imate 60-65, trebalo bi da odete na pregled. Ako se ona nalazi u trbušnom dijelu aorte, što je najčešće, rutinski ultrazvučni pregled će je otkriti na vrijeme. Kada počnu da se javljaju simptomi, onda je već vrijeme koje mi ljekari nazivamo ‘minut do 12’, kada mora da se reaguje. Kada aneurizma krene da se manifestuje simptomima, a to je bol u stomaku ili lumbalnom dijelu, kao bubrežne kolike, e to znači da prijeti neposredno da pukne i mi tamo hitno moramo da reagujemo. Hirurški se rješava tada”, rekao je on.
“Bol oko pupka, pozadi u krstima kao da bole bubrezi, najhitniji je razlog za pregled. Mi insistiramo godinama na edukaciji stanovništva, pucanje aneurizme u najvećem broju slučajeva i dovodi do fatalnog ishoda. Oko 50 odsto pacijenata koji dožive pucanje stigne živo do Urgentnog centra, a od njih će 30 odsto umreti, neće preživjeti operaciju ili postoperativni tok”, rekao je on.
Ako se operacija završi uspješno, kako živi pacijent nakon nje? Može li da se ponovi?
“Jako dobro pitanje, pacijenti koji imaju uredan postoperativni tok se vraćaju normalnom životu, posebno posle operacije trbušne aorte. Postoji uvijek mogućnost novog proširenja na novom mjestu, ali je to dosta rijetko”, rekao je on.
“Postoji sklonost, kako genetska, tako i nastajanja 15 do 20 doto ih ima simultano na drugim mestima, perifernim art. Zatkolene, kod njih nije glavni rizik ruptura i krvarenje već njeno zapušenje, ispunjenje trombima, kada nastaje akutna ishemija, tada iznenada može da se izgubi noga”, rekao je on.
Aneurizma se najčešće javlja u trbuhu i pravi veliki problem, ali još složenije i opasnije su aneurizme u prelazu grudnog dela aorte, takozvane torakoabdominalne.
“Ali i te operacije, koje zahtevaju vantjelesni krvotok i rekonstrukciju svih krvnih sudova za ishranu svih organa, srca, jetre, kičmene moždine, pankreasa, i one se izvode u našoj klinici. U populaciji opštoj nisu toliko česti slučajevi ali smo mi jedini centar u regionu, kod nas su prilično česte. Imamo i listu čekanja, svake nedelje po jednu tako veliku operaciju radimo do polovine godine”, rekao je on.
“Među najvećim su operacijama, svakako najvećih u vaskularnoj, ekstenzivne su i nose veliki rizik. Samo kada je rizik od komplikacija veći od rizika same operacije se odlučujemo da operišemo. U zavisnosti od ekstenzivnosti, rizik se kreće između pet pa i 20 odsto”, rekao je doc. dr Dragaš.