Drvo mudrosti pozvalo je Dejana Dragojevića u Rajski vrt, na ‘čašicu razgovora’, kako bi pitalo sve što ga zanima povodom novonastalih situacija.
-Ne znam više, ni šta mi se dešava, ni šta osjećam. Hoće da mi napakuju da sam ukrao budžet, pa ovo sa Dalilom. Sav sam polomljen i iskasapljen. Kad vidim da bjesnim i da lomim, bude mi krivo jer nisam svojoj kući da se tako ponašam. Nju branim, a ona svaki trenutak koristi da me upropasti kada god se pruži prilika. Sam sebi sam ludan, ne mogu da se izdignem iznad situacije, non stop mi se budi ta griža savjesti, ne znam šta je to u meni, mislim da nisam normalan. To mi je prost zaključak – rekao je Dejan pri ulasku u Rajski vrt.
-Šta misliš o Dalilinim reakcijama na tvoje ponašanje? – pitalo je Drvo.
-Sve mi je čudno od prvog dana do dana danas. Nikada nije rekla da se kaje za ono što mi je uradila. Njene suze su zbog toga što je sebi uradila, a ja kada plačem, plačem jer sam je izgubio. Pitam se da li je sve bilo vrijedno, a ona samo govori o tome kako je sama sebe etiketirala. Prišla bi mi i ne bi, hoće da me posvađa sa svima i neće, ima potrebu da me isprovocira a onda se kao pokaje, ne znam kako to izgleda sa strane. Ono što je rekla sinoć za ljude koji su sve vrijeme bili uz mene nije u redu i stavlja me u neprijatnu situaciju. Eto, sinoć sam pukao. Statičan sam u svim poljima. Ona kad je bila u najgorim situacijama, meni je uvijek bilo drago kada joj ne neko prišao. Umjesto da joj bude drago što su me neki ljudi izvukli iz onoga svega kada me je uništavala, ona ih napada. Zaslužuju moju odbranu, a ne znam ni kako da se postavim. Sve je čudno… – govorio je Dragojević.
-Šta je sa tvojim emocijama prema njoj? – pitalo je Drvence.
-Emotivno sam slab i razoren, nemam gdje da pobjegnem, uvijek me to sačeka. Nekad imam osjećaj kao da smo i dalje zajedno, da smo samo posvađani zbog neke sitnice i da samo ne pričamo. Onda se osvijestim i bude mi sve jasno. I dalje imam neku emociju, ne znam da li je to navika ili ljubav, ne znam. Ili mi možda samo fali, moram reći, emocije mi se uopšte nisu ugasile, ne znam kako. Sve ona može sama, nije ona naivna, ne znam zašto imam potrebu da je branim. Ta emocija nije u smjeru pomirenja, nego eto samo da joj pomognem. U glavi mi je kolaps… Možda me Nova Godina izvuče iz svega, čestitke, pokloni, jer sam opet pao. Pao sam opet zbog nje, zbog tog njenog ponašanja. Užasno mi je kada se nađem sa njom u istom prostoru sa nekom ženskom osobom, bude mi neprijatno. Zašto ne znam, samo da ne završim na psihijatriji…- govorio je Dragojević.
-Kada razmišljaš o svemu što se dogodilo i ono što može da se dogodi, kako vidiš dane i mjesece koji dolaze? – nastavilo je Drvo.
-Vidim ih kao apoklalipsu! Kreće pakleno, mislim da će biti i rasprava i svega. Biće jako težak period, lupaće mi se puno po leđima i da će ponovo biit raznih očekivanja. Ali sam sam kriv jer sam pokazao da nisam ugasio emocije i ona zna da može da manipuliše. Nekako, mislim da sve zavisi od nje, da se pokrene onako kako ona zna, ne bi mi bilo dobro. Isparala bi me na devedeset stepeni. Plašim se razgovora sa njom i budućeg perioda, plašim se izlaska odavde… Plašim se što zadrugari imaju potrebu da me oskrnave, osjećam da im nisu čiste namjere… Plaši me i ovaj prostor, iskreno da ti kažem – naveo je Dejan.
-Kada bi sad morao da opišeš emocije kroz neku pjesmu, koja bi to pjesma bila? – pitalo je Drvo mudrosti.
-Čekaj da se sjetim… Sigurno bi to bila neka rep pjesma, ali ne mogu da se sjetim riječi. Ima jedna ali nije za ovu situaciju. Ima jedna pjesma zove se Otpisan, ili Ekvilibrijum… Zablokirao mi je mozak… Eto kako je to kod mene., Da mogu, prvo bih seo slušao rep, isplakao bi se, pa bi se napio i onda bi se izvukao.
-Rekao si da nikoga ne bi volio da vidiš za Novu Godinu, da li se ustvari plašiš njihovog mišljenja? – postavilo je Drvo pitanje.
-Taj susret će se dogoditi prije ili kasnije, mnogo toga nije riješeno, nisam ih dugo ii vidio. Plašim se susreta, ne bih volio da dođe do loše komunikacije između Dalile i njih, da joj ne pruže ruku šta god da se desilo. Sve mi prolazi kroz glavu, ne bih volio nikoga da vidim. Možda vidio poruka mi bude u redu, ali da dođu, ne znam kako bi to preživio, mislim da bih pao ko kruška. Ne mogu ništa da predvidim, bio bih u šoku, mnogo me toga zanima, ali mnogo toga i ne. Drago mi je da su tu… Volio bih da vidim kako izgledaju… Ne znam ništa…Možda mi bude lakše, možda teže, plašim se svega… Pjesma Moj bol, od Đusa, definitivno! – zaplakao je Dejan.
Detaljnije u nastavku.