Jaja su više nego hranljivi, zlatni rudnik i dobro utiču na našu krvnu sliku i zdravlje, poruka je nutricioniste Lazara Mitrića, iz udruženja „Svi na vagu“.
“Jedno veliko jaje ima 13 esencijalnih vitamina i minerala, visokokvalitetne proteine, a „teško“ je samo 70 kalorija! Belanca sadrže neke od visokokvalitetnih proteina, riboflavin i selen, a većina hranljivih sastojaka jajeta nalazi se u žumancetu. To su vitamin D – jaje je jedna od retkih namirnica koje prirodno sadrže ovaj vitamin ključan za zdravlje kostiju (telo iskoristi čak 90 % Ca iz jajeta) i imunološku funkciju
Važni su i selen, holin, neophodan za normalno funkcionisanje svih ćelija (posebno važan tokom trudnoće, podržava zdrav razvoj mozga fetusa), lutein i zeaksantin, antioksidansi koji smanjuju rizik od razvoja katarakte i usporavaju napredovanje makularne degeneracije povezane sa starenjem. Osim što su dobar izvor gvožđa (1,89 mg), snabdevaju nas i proteinima (2,7 g).
*Uz sve blagodeti, mnogi prave vezu između unosa jaja, loše krvne slike i kardiovaskularnih bolesti.
– Donedavno, preporučivalo se da se ograniči konzumacija jaja, posebno masnih žumanaca koje sadrže holesterol, ali nova istraživanja pokazuju da su ove preporuke zastarele.
*Šta to praktično znači?
– To znači da ipak ne treba pretjerivati. Umerena konzumacija (1 jaje dnevno) nije povezana sa lošim nalazima u krvi i srčanim oboljenjima. Potpuno zdravim osobama doktori savetuju da ne bi trebalo da unosimo više od tri komada dnevno, ni za Uskrs. S druge strane, svakodnevni omleti od više jaja, uz brdo slanine ili kobasica nisu poželjni.
*Mnogi će i dalje vjerovati da je samo bjelance zdrava strana jajeta.
– Moramo ih razuvjeriti jer, ponavljam, upravo je žumance ono koje sadrži neke od najboljih hranljivih materija, koje jačaju našu krv i imunitet. Dakle, ako se neko odriče žumanca, odriče se fosfora i vitamina D, rastvorljivog u mastima, koji podržava naše opšte zdravlje, apsorbuje i kalcijum, pomaže da održimo jake kosti.
Ako ne konzumiramo jaja, zdrav rast i proizvodnja crvenih krvnih zrnaca ne mogu da budu na optimalnom nivou, gubimo energiju, otežani su proces pamćenja i koncentracija, a moguć je i nastanak jedne vrste anemije (megaloblastične), zbog koje se osećamo slabo, umorno.
*Šta je sa holesterolom?
– Za početak, treba znati da on nije tako loš. Tačno je da žumanca sadrže puno holesterola, 185 miligrama ima jedno veliko jaje (62 % dnevnog unosa), kao i da se dugo verovalo da konzumiranje holesterola iz jaja povećava njegov nivo u organizmu. Međutim, to kod zdravih osoba ima relativno mali uticaj na holesterol u krvi. Jaje ima i lecitin, koji suzbija dejstvo holesterola i pospešuje njegovu eliminaciju iz organizma.
U problemu su oni kojima je dijagnostikovana bolest, pre svega dijabetes, kao i srčani bolesnici koji ne znaju da stanu kad im se u tanjiru nađu suhomesnati proizvodi, neki sirevi.
U čemu je „kvaka“?
– Kada je ishrana u pitanju, uvijek važi stara izreka da treba da jedemo umereno. Tako je i sa jajima. Sedam žumanaca nedeljno predstavljaju samo dobitak, a ko je i pored odluke da ih troši zabrinut za nivo holesterola, lako može da ga proveri. Biomarkeri holesterola, koji uključuju dobar i loš holesterol, HDL i LDL, određuju se brzo, vađenjem krvi u laboratoriji.
A šta je sa onim jajima koje koristimo za pravljenje raznih jela, kolača?
– Jaja su nezaobilazna u kuhinjama širom svijeta, pa tako i kod nas jer se jela s njima lako spremaju, ukusna su, a uz to i idealna za svaki period života. Ako se s ovom hranom ne pretjeruje, ne treba preterano ni brinuti.
Bez obzira na sve što ste rekli, biće i dalje sumnjičavaca.
– Vratimo se na naučnike. Dokazali su takođe, suprotno uvreženim mišljenjima, da ako 12 sedmica konzumiramo niskokalorične namirnice, ali uz njih svakodnevno jedemo po dva jaja, holesterol neće da se poveća. A kako neki tokom ovakve dijete čak i oslabe, analiza krvi će pokazati da se nivo holesterola smanjio