Ova priča je još jedan dokaz da prave i iskrene ljubavi nikada ne prolaze
Nesvakidašnje priče običnih, “malih” često umeju da izazovu različite emocije, a ova bez sumnje nikoga neće ostaviti ravnodušnim.
Naime, jedan mladić iz Bruklina, vraćajući se sa posla, na ulici je pronašao novčanik. Otvorio ga je u nadi da će pronaći dokumenta, kako bi ga vratio vlasniku.
Kada ga je otvorio, doživeo je neverovatno iznenađenje. Unutra je bilo samo tri dolara (oko 300 dinara) i staro zgužvano pismo. Jedino što se na koverti videlo bila je adresa. Mladić je uzeo da pročita pismo, kako bi saznao neke podatke i došao do vlasnika. Pismo je napisano pre 60 godina i bilo je upućenu muškarcu po imenu Majkl.
Ovo tužno pismo u kome devojka objašnjava mladiću da ne mogu da se viđaju, jer joj majka ne dozvoljava, ali da će ga uvek voleti i potpisala se kao Hana, izazvalo je neverovatne emocije u momku koji ga je pronašao, ali i dalje nije imao nikakve informacije o vlasniku novčanika i pisma. Odlučio je da potraži brioj telefona pomoću adrese koja se nalazila na koverti.
Operaterka ga je povezala sa ženom koja živi u toj kući. Ona mu je objasnila da je ona pre 30 godina kupila kuću i da su vlasnici imali ćerku koja se zvala Hana. Kao i da je Hana morala majku da smesti u starački dom. Mladić se zahvalio i krenuo u potragu, pozvao je starački dom i saznao da je Hanina majka preminula, ali da Hana upravo živi u tom staračkom domu.
– Iako sam se pitao da li sve ovo vredi, otišao sam do staračkog doma da posetim ovu sada već staricu. Sestra me je odvela do sobe u kojoj je sedela jedna prijatna starica sede kose i gledala televizor. Ispričao sam joj sve o novčaniku i pokazao pismo, a ona mi je odgovorila da je mnogo volela Majkla, ali da je imala 16 godina i da nije mogla da se uda za njega, jer joj je majka branila. Pismo je bio poslednji kontakt sa njim – rekao je on.
– Majkl Golštajn je bio predivna osoba, ako ga budeš našao reci mu da i dalje mislim na njega i da ga još uvek volim – rekla je Hana.
Mladić se zahvalio starici i otišao. Na izlasku zaustavio ga je čuvar i pitao, da li je dobio odgovore koje je tražio.
Rekao mu je da je saznao prezime osobe kojoj je bilo upućeno pismo. A onda je usledio šok – čuvar je prepoznao novčanik osobe koja je smeštena u istom staračkom domu samo na 8. spratu.
Mladić se vratio do sestre i zamolio je da ga odvede do gospodina Goldštajna, došao je u sobu i zatekao starca kako čita knjigu. Objasnio mu je sve i vratio novčanik, a onda i ispričao šta je sve prošao. Ovom gospodinu nije bilo prijatno što je mladić pročitao njegovo pismo, ali mu je potvrdio da je Hanu jako voleo i da se zbog toga nije oženio.
Mladić u neverici govori ovom starijem gospodinu da pođe za njim, uvodi ga u sobu gde se nalazila Hana. Nakon skoro 60 godina, par se ponovo sreo i više se nisu razdvajali.
Ova priča je još jedan dokaz da prave i iskrene ljubavi nikada ne prolaze, kao i da je za one koji vole vreme večno