Glumica je otkrila detalje svoje borbe, pa žene upozorila i na prve simptome koje je osjetila.
Naša proslavljena glumica Suzana Petričević početkom godine otkrila je javnosti da se borila sa karcinomom dojke i da taj period nikad neće zaboraviti. Ona je svoju bol krila od javnosti ali i od porodice, nije im ništa govorila sve do trenutka dok nije trebala da krene na operaciju.
Svoje iskustvo poželjela je da iznese u javnost jer smatra da bi to moglo da pomogne drugim ženama. Ona je otkrila i prve simptome bolesti.
“Dakle, neobjašnjivi umor, jer sa 57 godina nije vrijeme za iznenadnu malaksalost usred dana i za neobjašnjivu pospanost. Sad znam koliko je važno obratiti pažnju na te znake. Kao i na slabljenje, ničim izazvano. Onog koji vam tad bude rekao da su u pitanju godine i krštenica odmah pošaljite tamo gdje treba, glupost odmah treba izbrisati. Tako sam se požalila prijateljici i ona me je poslala da uradim test intolerancije na hranu. Nikad nisam vjerovala u te testove, ali sam otišla, i mjesecima se pridržavala nove ishrane. Prijalo mi je, umor se smanjio, usporio, ali nije nestao”, rekla je Suzana.
Ona je od svoje porodice krila sve od trenutka kada je saznala za bolest, do operacije. Tek kada je krenula u bolnicu priznala im je kroz šta prolazi.
“Rekla sam im kad sam krenula na operaciju, bilo je neizbježno; nisam ga nazvala pravim imenom, ali moja ćerka je čula neizrečeno. Odmah sam joj tutnula u ruke infostan i ostale račune i objasnila da je to najveći problem koji trenutno imamo, dugovi se moraju izmiriti. Zetu sam dala ključeve od stana i kesu sa slatkišima za dječicu. Bila sam samoj sebi smiješna kad sam shvatila koliko sam sve to loše odglumila, džaba zanat kad ideš pod nož. Ipak, patetika je izbegnuta. Samo ne tužni pogledi”, objašnjava ona.
Ona je otkrila i da su se ljekari svim silama borili sa njom ali da nikome nije svejedno kada kroči na onkologiju.
“Strah je dobar saveznik ako ga uzmeš na kašičicu, bajke su tu da se ne bismo plašili, ali mislim da je to nemoguće i neprirodno. Kad uđeš na onkologiju, prvi put si na klinici na kojoj ljekari imaju samo jedan cilj, život. Za taj cilj se bore lavovski, svim znanjem, iskustvom i srcem. To im jeste posao, ali postoji i taj prag bola koji svi imaju bez obzira na profesiju koju su izabrali. Često pomislim na to, obiđem ih, pozdravim kad idem na kontrole, i pitam se odakle im ta snaga, jer znam koliko tuge imaju u svakoj izgubljenoj bici. I koliko radosti i zahvalnosti za svaku pobedu i osmeh na licu.”
Suzana je objasnila i to što žene nakon takve operacije imaju priliku da odmah idu na rekonstrukciju dojki. Iako mnogi smatraju da većina žena to radi zbog muškaraca, glumica je otkrila da je to velika zabljuda.
“Na Institutu za onkologiju je uveden princip rekonstrukcije odmah nakon ili tokom operacije dojke i rezultati su fantastični. Potrebno je pružiti podršku ženama u svim aspektima, jer treba se vratiti kući, a teško je kriti se pred svojom decom, to je najteže. Pogrešno je uverenje da su muževi glavni razlog zbog kojeg se žene odlučuju na plastičnu rekonstruktivnu hirurgiju. Znam muževe koji ljube ožiljke svojim suprugama, devojkama. Meni su ponuđeni implanti, to je po protokolu tako. Ali odlučila sam da me lepo “zakrpe” i nikad se nisam pokajala. Imam neke šavove, lijep štep, male sike, i nemam problem sa kontrolama – što manje tkiva lakša je vidljivost, mamografija je prohodna i sve ostalo. Inače, kad žena dođe u neke godine i posreći joj se da postane baka, to zadovoljstvo iznutra je najvažnije. No, žena uvek ostaje žena, to nema veze sa godinama. Ne puštam brkove, ali da ih imam, redovno bih se brijala. Uvek ću želeti lepo da izgledam, negovano i čisto, da živim i mirišem onima koji me vole. I sebi, to je najvažnije”, zaključila je hrabra glumica.